Посета споменику српским краљевима и Версају
Код споменика краљу Александру и краљу Петру I, уз мали час историје, одржан је пригодан програм.
|
Споменик српским краљевима у Паризу и Версај посетило 70 ученика допунске школе (из места Бонди, Монтреј, Сен Мор де Фосе, Пјерфит) и око 40 родитеља заједно са Ненадом и Блаженком, 10. јуна 2017. године.
Садржаји екскурзије на симболичан начин подсећају на српско–француско пријатељство. |
Након обиласка дворца у Версају, дружење је настављено у највећем музејском парку на свету.
|
Споменик краљу Александру и краљу Петру I представља најзначајније материјално сведочанство блиских и савезничких односа Србије и Француске током Првог светског рата. То је, истовремено, и место одавања почасти српским краљевима.
Наставнк Ненад је одржао мали час историје, а деца су радо одговарала на питања јер је на претходнм часовима рађен предложак о споменику. Катарина Новаковић прочитала је састав о Србији, која је колевка наша и име јој је најлепше. Поносни смо на своју дедовину, ратнике који су животе дали за слободу, хероје који су је од туђина бранили животом и песмом кад су од куће и огњишта делеко били. Песму Тамо далеко могли смо чути на виолини, а затим смо је сви певали заједно са нашом Јованом Спасић.
|
|
Обишли смо споменик са свих страна, прочитали натписе и разговарали о њима. Упутили смо се ка Версају, дворцу француских краљева, уз последње речи краља Александра.
Споменик: симбол француско–српског пријатељства
У XVI арондисману Париза налази се Сквер краља Александра I од Југославије. На њему је 9. октобра 1936, тачно две године након атентата у Марсеју, откривен споменик убијеном краљу Александру и његовом оцу краљу Петру I Карађорђевићу. Аутор групне скулптуре од бронзе је француски вајар Максим Реал дел Сарт, док је постоље осмислио архитекта Анри Шејо. Масивни постамент од ружичастог гранита красе четири рељефа у бронзи. Споменик приказује и српску народну ношњу, заставу и војничку униформу.
На чеоној страни исписано је: „Краљевима Србије и Југославије, Петру Ослободитељу и Александру Ујединитељу. У част наших великих пријатеља, од Париза и Француске”. На десној страни написане су последње речи краља Александра: „Чувајте ми Југославију, чувајте француско–југословенско пријатељство”.
На постаменту, са леве стране пише: „Србије више нема, али војска је спасена; ми смо спремни да дођемо и наставимо борбу на тлу Француске“ (телеграм принца регента Александра председнику Поенкареу, децембра 1915).
Са задње стране постамента налази се бронзани рељефни портрет краља Петра (из млађих дана) са цитатом: „Мени је част што сам војничку каријеру почео под заставом Француске.“ Наиме, Краљ Петар је био поручник француске војске и припадник чувене Легије странаца, у којој се борио против Немаца током француско–немачког рата 1870. године. У њему је био повређен и заробљен, али је побегао из заробљеништва и поново се нашао на француској страни тако што је препливао Лоару код Орлеана. За тај подвиг одликован је Орденом Легије части.
Темељи француско–српског пријатељства стварани су од времена Наполеона, а знатно их је ојачао краљ Петар I у време своје владавине, познате као златно доба Србије. О значају који је Србија имала у 20. веку говори и то што се улица која води ка Јелисејским пољима зове Авенија краља Петра I од Србије, а улица која води до Марсових поља зове се Београдска улица. С друге стране, у Београду, на Калемегдану, налази се велики Споменик захвалности Француској.
На чеоној страни исписано је: „Краљевима Србије и Југославије, Петру Ослободитељу и Александру Ујединитељу. У част наших великих пријатеља, од Париза и Француске”. На десној страни написане су последње речи краља Александра: „Чувајте ми Југославију, чувајте француско–југословенско пријатељство”.
На постаменту, са леве стране пише: „Србије више нема, али војска је спасена; ми смо спремни да дођемо и наставимо борбу на тлу Француске“ (телеграм принца регента Александра председнику Поенкареу, децембра 1915).
Са задње стране постамента налази се бронзани рељефни портрет краља Петра (из млађих дана) са цитатом: „Мени је част што сам војничку каријеру почео под заставом Француске.“ Наиме, Краљ Петар је био поручник француске војске и припадник чувене Легије странаца, у којој се борио против Немаца током француско–немачког рата 1870. године. У њему је био повређен и заробљен, али је побегао из заробљеништва и поново се нашао на француској страни тако што је препливао Лоару код Орлеана. За тај подвиг одликован је Орденом Легије части.
Темељи француско–српског пријатељства стварани су од времена Наполеона, а знатно их је ојачао краљ Петар I у време своје владавине, познате као златно доба Србије. О значају који је Србија имала у 20. веку говори и то што се улица која води ка Јелисејским пољима зове Авенија краља Петра I од Србије, а улица која води до Марсових поља зове се Београдска улица. С друге стране, у Београду, на Калемегдану, налази се велики Споменик захвалности Француској.
Версај: највећи музејски парк на свету
Ученици су са наставницима обишли унутрашњост дворца. Разгледање је трајало око 90 минута, а резиденција Краља Сунце и његових наследника открила је снагу и моћ француске државе у то доба. Разговарало се о животу на двору, правилима и необичним кодексима.
Шетњом је обухваћен део поседа Марије Антоанете, један број фонтана и паркова. Разговарало се о Француској револуцији и њеним узроцима. Направљена је пауза за ручак у неком од великих паркова, где су се ученици досетили и лопте.
Дворац и парк Версаја у бројкама Површина дворца је 67.121 m², од којих је око 50.000 отворено за јавност. У њему се налази 700 соба, 2.512 прозора, 352 димњака (у 18. веку 1252), 67 степеништа и 483 огледала. Ту је и око 6000 уметничких слика, 2.100 скулптура и 5.000 комада намештаја и других уметничких предмета. Парк дворца Версаја простире се на 815 хектара (8.000 пре револуције), од чега су 93 хектара вртови. Парк садржи 200.000 стабала дрвећа и око 50 већих фонтана. |
|
Галерија огледала
У Галерији огледала је 1919. године потписан Версајски уговор и тако окончан Први светски рат.
Дворана се налази у средишту дворца, на првом спрату, и простире се на 75 метара дужине и 10 метара ширине. Она повезује салоне рата и мира. Салони су некад били ходници ка апартманима краљевског пара, где је салон рата био намењен краљу, а салон мира краљици. Галерија огледала је коришћена и за прославе, али јој је основна функција била функција дворске променаде, где су се дворјани окупљали у нади да ће срести краља. Пошто није било дозвољено директно се обраћати краљу, надали су се да им се он обратити или да ће их повезати неки утицајни посредник. Величина дворане је била намерно одабрана тако да се на дистанци може мимоићи са нежељеним саговорником. |
Галерија је украшена са 30 слика на таваници, 357 огледала и мноштвом мраморних украса. Седамнаест великих огледала одговара истом броју лучно засвођених прозора на баштенској фасади. Огледала дању рефлектују слику парка и светлост сунца, а ноћу светлост свећа.
|