Путевима првог српског духовног учитеља
Пише: Снежана Милетић
У среду, 8. фебруара, ученици Допунске наставе на српском језику у Етипу (Монбелијар, Сошо) окупили су се у вечерњим сатима у великом холу школе у којој се одвија настава и обележили школску славу. Уредили су пано за ову свечану прилику и дочекали госте са којима су обележили школску славу. Славље је протекло уз присутне другаре, родитеље, госте из општине који су омогућили ово окупљање, директорку школе, госпођу Морел, као и родбину малих Светосаваца.
Прво су, уз звуке српске химне направили свечану атмосферу, да би рециталом и песмом разгалили срца публике! Светосавску химну су отпевали уз звуке гитаре, а затим су заиграли уз музику „Покрај реке Студенице", оживљавајући обичаје из отаџбине. Задужбине Немањића су кроз песму и причу приближили публици, а највреднији ученици добили су дипломе Чувари српства у расејању. Мотивација за учење српског ћириличног писма је порасла откако, с радошћу, носе мајице са словима АЗБУКЕ и српском и француском заставом на грудима! Учитељичина идеја је реализована, на добробит српске заједнице у источној Француској, нарочито малих Срба, ђака Допунске школе. Вредне маме и баке су направиле закуску, а на крају програма, заиграло се уз музику родног краја! Присуство свештеника није било омогућено, јер француски закон не дозвољава у школским објектима прославе које имају религијску конотацију, али су дечји цртежи са ликом Светог Саве и песме посвећене његовом делу наишле на одобравање представника општине и колектива школе чије учионице користимо за одвијање наставе.
По старом, добром, српском обичају, француске госте смо испратили са нарамком сланих и слатких ђаконија, као гест поштовања и пријатељства, али и књигама о Србији, које отварају жељу за путовањем и откривањем лепота наше земље коју француски пријатељи, наши домаћини овде, још нису имали прилику да открију! Што би рекла директорка школе и моја колегиница, Лоранс: „ça donne envie à voyager!" Лепе фотографије Србије буде жељу за путовањем! Па, добро нам дошли!