Прослава школске славе у Милузу
У недељу, 22. јануара, ученици из Алткирша, Ридисајма, Илзака, Кингерсајма, Брунстата и Милуза окупили су се у цркви са својом учитељицом Снежаном Милетић. Ту су их дочекали Отац Исаија, чланови црквеног одбора и многобројни парохијани да сви заједно обележе Светог Саву, првог српског просветитеља.
После свечане литургије и учитељичиног излагања о животу и раду најзнаменитијег изданка династије Немањић, ученици су извели програм у коме су певали, свирали, казивали рецитал о Светом Сави, а највише пажње и аплауза побрали су после извођења представе о детињству Светог Саве и његове браће, Вукана и Стефана.
Домаћице славе биле су сестре Гвозденовић, ученице српске допунске школе, а за следећу годину, том лепом обичају се одазвала бака Радмила Марковић, која има унука Мишу у нашој школи.
Тако српски народ у овим, пограничним местима источне Француске одржава идентитет повезујући се кроз обичаје, традицију, долазећи у цркву, школу, помажући у активностима клуба. Тридесетак ђака и још толико родитеља одазвало се позиву да недељно преподне проведе у цркви. Дивна је чињеница да током јануара месеца сваки викенд садржи различите активности, којима се сваки пут, иако се дешавају недељом, јединим нерадним даном у Француској, одазива највећи број родитеља и ученика српске школе! Изненадили смо нашег светеника, поклонивши му мајицу са обележјима наше школе и клуба Никола Тесла. |
|
Ученици су примили поклон од асоцијације из Милуза, која је донирала нашој школи рачунар! Тако ће стари, који је већ годинама у употреби, заменити савремени уређај са још бољим перформансама, на корист допунској школи и часовима језика, културе, историје отаџбине!
Монах Исаија је сваком ученику поклонио пакет изненађења, а славски колач смо сви заједно окретали, уз савете свештеника како да симболизујемо заједништво – руком на рамену ближњег .
Тако смо, формирајући велики ланац руку, одали част светосављу и православљу, на чијем путу остајемо, иако далеко од отаџбине!
Монах Исаија је сваком ученику поклонио пакет изненађења, а славски колач смо сви заједно окретали, уз савете свештеника како да симболизујемо заједништво – руком на рамену ближњег .
Тако смо, формирајући велики ланац руку, одали част светосављу и православљу, на чијем путу остајемо, иако далеко од отаџбине!
Чланак: Снежана Милетић