Континуитет сарадње са француским школским властима у источној Француској
Пише: Снежана Милетић
Током ове школске године, као и претходних, одржани су састанци, округли столови и стручна усавршавања на којима су страни наставници у источној Француској разменили искуства. У периоду од септембра до јуна, академске инспекције из три департмана и два региона у којима се реализује настава на српском језику, позвале су наставнике и представнике амбасада и конзулата на различите стручне скупове. Наставница Снежана Милетић присуствовала је свим састанцима: у Безансону (септембар и мај), у Колмару (октобар, март и април), у Милузу ( март и април), а у Стразбуру је одржан један састанак у априлу.
|
Део педагошког корпуса у Алзасу
|
У Белфору је, почетком школске године формирано ново одељење, коме је, после разговора и анкета спроведених у основним школама инспекција одобрила рад. Састанци ЕЛКО програма за овај департман планирани су за 23. и 24. јун, где је српска наставница потврдила присуство и активно учешће. Такође је планирана посета часовима, у једној од француских школа која је уступила простор за рад српској допунској школи. Учешће у настави и сарадња са колегама из редовне француске школе ће бити реализовани 9. јуна.
Закључци које је значајно нагласити су :
1. Све строжи захтеви Министарства просвете Републике Француске: потписивање обавезе о свакој врсти заштите деце у току трајања наставе, боравка у дворишту, ходнику, чак и тоалету. Дневници и прозивници су неопходни и обавезни, јер их директори прегледају и потписују и у складу с тим, строго вођење рачуна о узрасту деце која прате наставу на српском језику, који се не подудара са српском законском регулативом и представља велики изазов и оптерећење наставницима.
2. Знање француског језика је у Алзасу неопходно је и званично је затражено од наставника као услов за добијање дозволе за рад. Ниво знања је утврђен према заједничком европском договору. Неће се потписати дозвола за рад наставнику који не говори француски језик на минимално Б нивоу. Тражено је да известимо како се бирају наставници за рад у Француској и како се обавља тестирање знања језика.
Инспектори су задовољни сарадњом са српском школом и наш систем школства су на стручном скупу у Колмару издвојили као добар пример! На позив колега из десетак држава који реализују наставу на језику земље порекла, ,у Француској, објаснила сам како у Србији функционише школа, од вртића до докторских студија.
3. Наредне шкоске године српски језик ће, кад се изабере као факултативни предмет, ући у званичан просек на крају школске године. Дакле, наш језик ће фигурирати у француској ђачкој књижици, уз опсервације српског наставника.
То је огроман помак када је у питању имплементација српског језика у француско школство, јер је већ годинама уназад био у дефициту по питању дидактичких средстава, педагошког материјала, електронких ресурса и полагао се само у неким регионима као изборни језик са коефицијентом 2, као трећи језик, на полагању матуре.
1. Све строжи захтеви Министарства просвете Републике Француске: потписивање обавезе о свакој врсти заштите деце у току трајања наставе, боравка у дворишту, ходнику, чак и тоалету. Дневници и прозивници су неопходни и обавезни, јер их директори прегледају и потписују и у складу с тим, строго вођење рачуна о узрасту деце која прате наставу на српском језику, који се не подудара са српском законском регулативом и представља велики изазов и оптерећење наставницима.
2. Знање француског језика је у Алзасу неопходно је и званично је затражено од наставника као услов за добијање дозволе за рад. Ниво знања је утврђен према заједничком европском договору. Неће се потписати дозвола за рад наставнику који не говори француски језик на минимално Б нивоу. Тражено је да известимо како се бирају наставници за рад у Француској и како се обавља тестирање знања језика.
Инспектори су задовољни сарадњом са српском школом и наш систем школства су на стручном скупу у Колмару издвојили као добар пример! На позив колега из десетак држава који реализују наставу на језику земље порекла, ,у Француској, објаснила сам како у Србији функционише школа, од вртића до докторских студија.
3. Наредне шкоске године српски језик ће, кад се изабере као факултативни предмет, ући у званичан просек на крају школске године. Дакле, наш језик ће фигурирати у француској ђачкој књижици, уз опсервације српског наставника.
То је огроман помак када је у питању имплементација српског језика у француско школство, јер је већ годинама уназад био у дефициту по питању дидактичких средстава, педагошког материјала, електронких ресурса и полагао се само у неким регионима као изборни језик са коефицијентом 2, као трећи језик, на полагању матуре.
Српски језик освојио исти третман као и остали страни језици
Кроз сусрете са француским школским властима, схватила сам у колико специфичној ситуацији се налази наш језик и колико се неједнако третира са осталим присутним страним језицима. У договору са педагошким саветницима и инспекторима, одлучила сам да се ангажујем на промени досадашње ситуације и направим тест евалуације српског језика, који већ постоји за остале нације које реализују ЕЛКО програм.Француска инспекција га је прегледала и одобрила, тако да у Француској, од сада, може да се користи на крају школске године, као својеврсни показатељ наставницима у ком степену су ученици савладали разумевање текста, колико су оспособљени да пишу, како повезују научено градиво, шта су научили из репертоара националне културе...
Пракса показује да су ученици заинтересовани за тест овог типа, јер из енглеског и немачког језика већ раде сличе тестове. У току је тестирање у свим школским центрима и до краја јуна ће резултати бити доступни и француским и нашим просветним властима.
Оваква врста евалуације ће умногоме помоћи да се наредне школске године наставне јединице модификују у обиму који је потребан да деца, која се школују ван отаџбине, добију најбоље од Српске допунске школе и наставе на језку отаџбине.
Оваква врста евалуације ће умногоме помоћи да се наредне школске године наставне јединице модификују у обиму који је потребан да деца, која се школују ван отаџбине, добију најбоље од Српске допунске школе и наставе на језку отаџбине.